suptropia     klima     zaštita     galerija     adrese i literatura     drveće i grmlje     sukulente

aktinidije     banane     citrusi   

 

 

                                VOĆE

    Većina voća koje se gaji kod nas potiče iz suptropskih predela.Dr Petar D.Mišić u svojoj knjizi "Opšte oplemenjivanje voćaka" kaže: "Prema Vavilovu,u bliskoistočnom centru je domovina evropskog voćarstva-jabuke(Malus),kruške(Pyrus),dunje(Cydonia),šljive,trešnje i višnje(Prunus),badema(Amygdalis),oraha(Juglans),leske(Corylus),drena(Cornus),smokve(Ficus) i nara(Punica) i vinogradarstva(Vitis)".Inače,Nikolaj I.Vavilov je bio sovjetski naučnik koji je odredio tzv.gencentre,tj.centre genetičke raznolikosti voćaka:kineski,indijski,indijsko-malajski,srednjoazijski,bliskoistočni,mediteranski,južnomeksički i srednjoamerčki,i čileanski.Kasnije su Žukovski i Darrow utvrdili postojanje i severnoameričkog centra.Istina,veruje se da su prapostojbine ovih voćaka srednjoazijski i kineski centar odakle su se one ili same raširile dalje ili su prenešene na Bliski Istok gde su ukrštanjem i selekcijom(prirodnom ili veštačkom) nastale današnje vrste.Ali,ovde neće biti prikazane vrste tih voćaka(sem smokve,nara i badema),već neke koje su do pre par desetina godina gotovo isključivo bile uzgajane u oblastima sa suptropskom klimom,kao što su pojedine vrste citrusa i njima srodnih biljaka,aktinidije,maslina i neke druge.Tu je i spisak sa vrstama banana,iako se one u našim uslovima ne gaje zbog plodova,već kao dekorativne biljke,ali se u klasifikacijama generalno vode kao voće.Idući tom logikom,mogao sam na ovu stranu da stavim i neke vrste roda Opuntia ili urmu(Phoenix dactylifera),ali su one ipak na stranama sa njima srodnim biljkama.Glavni problem u našim uslovima nije toliko zaštita samih biljaka(mada je za većinu njih potrebna),već očuvanje plodova u vreme ranih jesenjih mrazeva,i cvetova i pupoljaka novih grančica u vreme kasnih prolećnih mrazeva.

Aktinidije

   Najčešći uobičajeni naziv za poznate vrste roda Actinidia(porodica Actinidiaceae) jeste kivi.Rod se sastoji od oko 60 vrsta(po nekima 94) koje rastu kao penjačice i opisuju se kao loze,sve su dvodome,s tim da neke(ili barem neki od kultivara) imaju sposobnost samooplodnje.Većina je listopadna,sem par njih iz toplijih suptropskih predela,koje su zimzelene.Nešto više od polovine su jestive,ali tek petnaestak ima prihvatljiv ukus,a samo A.deliciosa,A.chinensis i donekle A.arguta imaju komercijalni značaj.Potiču sa Dalekog Istoka,uglavnom iz Kine,ruske pacifičke oblasti,a poneke i iz severne Indije i Indokine ili Japana.Mada se za postojanje različitih vrsta znalo još od polovine devetnaestog veka,pa i ranije,E.H.Vilson(E.H.Wilson) koji je poslat u Kinu po nalogu jednog engleskog rasadnika,poslao je prvo seme u Britaniju 1900.(a nešto kasnije i u SAD)od koga su nastale prve biljke(A.deliciosa) ponuđene za prodaju 1904.godine,ali su ostale u domenu ornamentalnih biljaka,delom i zbog toga što su prodavane pojedinačno,samo kao muške ili ženske jedinke.Isti čovek je indirektno odgovoran za kasnije širenje na Novom Zelandu,pošto je sa postojanjem ovog voća upoznao i retke evropske stanovnike luke Ičang(Ichang) na reci Jangcekjang.Odatle je 1904. seme donela Isabel Frejzer(Isabel Fraser),direktorka jedne novozelandske ženske škole iz mesta Vanganui(Wanganui),posle posete misionarskim školama u Kini.Sadnice su razvijene u rasadniku Aleksandra Alisona(Alexander Allison) 1906.,a prvi rod je bio 1910.Probajući plodove,ljudi su ukus opisivali kao ukus ogrozda,tako da je prvi uobičajeni naziv bio kineski ogrozd.Godine 1959.,novozelandska izvozna kompanija Turners and Growers,zbog boljeg marketinškog pristupa dala je ovom voću ime kivi(prema njihivoj nacionalnoj životinji-ptici kivi koja je kao i plod,okrugla,braon boje i dlakava),što je 1974. i prihvaćeno kao zvanično tržišno ime.Danas iz te države sve češće dolazi isto voće pod brendom ZESPRITM.U Evropi se eksperimentalno počeo gajiti neposredno posle drugog svetskog rata,prvenstveno u Italiji,a odatle je prenešen kod nas,koliko je meni poznato,sredinom pedesetih u institut u Grockoj,gde su i podignuti prvi zasadi.Kasnije se stalo sa razvojem,sve do sedamdesetih,kada su pojedinačne sadnice počele dolaziti(ponovo) iz Italije,u mesta na jadranskoj obali.U Srbiji je ponovni razvoj počeo na razmeđi te i sledeće decenije,da bi se u devedesetim došlo do masovnije pojedinačne sadnje na okućnicama,pa i do manjih komercijalnih zasada.U zadnjih dvadesetak godina u svetu se sve više šire i druge vrste,pre svega A.arguta,a zatim i A.kolomikta,koje se kod nas gaje nešto više u zadnjih pet.Za sve vrste je zajedničko nekoliko stvari.Sve su penjačice i potrebna im je potpora u vidu žica ili neke druge konstrukcije,da bi mogle da formiraju "vinjagu" ili neki drugi oblik(ukoliko se špalirno gaje),a poželjno je i da im donji deo stabla bude u senci ili barem polusenci,a kod nekih (u našim uslovima) i čitavo stablo.To je i logično,budući da one u prirodi rastu u šumama,verući se uz drveće.Traže dosta vode,dosta đubriva,posebno azotnog u proleće.Prija im povišena vazdušna vlažnost.Što se tiče zemljišta,koje treba biti dobro vodopropustljivo,odgovara im od blago kiselog do neutralnog,mada će neke vrste uspevati i na alkalnom,ali slabije.Dovoljna je jedna muška biljka na 4 do 8 ženskih,u zavisnosti od vrste i sorte.Razmnožavanje semenom(tada većina biljaka bude muškog pola) ili reznicama.Većina vrsta i kultivara dobro se prima i bez podloge za kalemljenje,ali se danas za sejance uglavnom primenjuje podloga iste ili druge vrste,mahom zbog ubrzanja početnog rasta.Sorte najčešće imaju različita imena za muške i ženske jedinke,zapravo,u mnogo slučajeva se muška biljka navodi samo kao oprašivač za određenu žensku biljku.Zbog različitog vremena cvetanja svaka sorta ima odgovarajućeg oprašivača. 

Actinidia arguta(Sibirski kivi)                                                      Actinidia kolomikta(Arktički kivi)

Actinidia chinensis(Glatki kivi)                                                    Actinidia polygama(Srebrna loza)

Actinidia deliciosa(Kivi)                                                              Actinidia sp.(Aktinidija vrste)

Banane

   Najveće zeljaste biljke na svetu,kombinujući "stas" niskog drveća sa ogromnim listovima veličanstvenog izgleda,daju svakoj bašti izuzetan tropski manir.Pripadaju porodici Musaceae koja se sastoji od samo dva roda,Musa i Ensete( u zavisnosti od klasifikacije postoji i treći,Musella),sa oko 50 vrsta i oko 300 varijeteta i kultivara(to je najčešće pominjana cifra,ali verovatno ih ima i više).Rod Musa se deli u 5 podrodova ili sekcija:Musa(ranije Eumusa) i Rhodoclamys,Callimusa i Australimusa i u novije vreme ustanovljeni Ingentimusa.Potiču sa prostora Južne i centralne Kine,Indije,Indokine,tropske Afrike,Australije,sa filipinskih i indonezijskih ostrva.Kultivira se kao jestiva biljka od šestog veka pre nove ere u istočnoj Indiji.Grci su se upoznali sa njenim postojanjem za vreme pohoda Aleksandra Velikog i kasnije je preko Vizantije raširena po južnom Sredozemlju i dalje po Africi(ne treba ih mešati sa autohtonim afričkim vrstama),ali su danas glavni proizvođači latinoameričke zemlje.U Evropi se u dekorativne svrhe kultiviraju od druge polovine devetnaestog veka,prvenstveno u južnoj Engleskoj.U zadnjih dvadesetak godina uzgoj banana u takve svrhe doživljava znatnu ekspanziju,naročito u onim delovima sveta koji nisu pogodni za komercijalno gajenje banana sa jestivim plodovima.Iako postoji izvestan broj otpornih vrsta i kultivara koji se gaje isključivo u te svrhe(zbog nejestivih plodova) i koji su ovde prikazani,i dalje se najčešće gaje kultivari koji teško ili nikako ne preživljavaju oštre zime(Musa acuminata-"Dwarf Cavendish",grupa hibrida Musa x paradisiaca).To je verovatno posledica izuzetne raširenosti ovih grupa kultivara,inače,komercijalno uzgajanih jestivih sorti.Česta je zabluda mnogih ljudi koji gaje neku od otpornih banana ta,da one nikad ne daju plodove.Sve daju plodove,ali često zbog nepovoljnih uslova gajenja one ne cvetaju.Potrebno je oko 12 meseci bez mraza da bi plodovi sazreli(jer jedne jeseni cvetaju, a sledeđe sazrevaju plodovi),

što je u našim uslovima praktično nemoguće,sem ukoliko je ne iskopate zajedno s korenom(tačnije rizomom) i premestite u neku prostoriju,sa temperaturom oko +15C,makar za prvo vreme dok plodovi ne dozru.Kasnije mogu prezimiti i na hladnijem mestu u zavisnosti od njihove otpornosti.Isključivo dekorativne vrste i sorte imaju nejestive plodove,bilo zbog lošeg(brašnastog ili gorkog) ukusa,bilo zbog jako velikog broja semenki(komercijalni kultivari su hibridi ili selekcije,pa stoga imaju malo ili nimalo semenki).Sve vrste su monokarpne,tj. svaki izdanak umire posle cvetanja i plodonošenja.Samo "stablo" nije drvenasto,već se sastoji od usko slepljenih osnova listova.Tačka rasta se nalazi upravo na osnovi zadnjeg izbačenog lista,koji su,inače,veliki i često poprečno rascepkani,što je prirodna zaštita od vetra.Cvetovi rastu iz sredine,kod nekih uspravno, kod drugih više,različitih su polova ali se nalaze na istoj biljci.Glavna razlika između rodova Musa i Ensete,sem određenih genetskih i morfoloških,je u tome što pripadnici roda Musa stvaraju izdanke iz korena,koji,najčešće,zauzimaju mesto stabla odumrlog posle precvetavanja(mada,naravno,postoji i razmnožavanje semenom).Cvetaju već prve godine posle sadnje.Kod roda Ensete ne postoje bazalni izdanci,pa je razmnožavanje isključivo semenom.Cvetaju posle 5 do 8 godina nakon sadnje.Inače,listovi većine ovakvih vrsta odumiru već na prvom lakšem mrazu(sem par izuzetaka),dok stablo može da izdrži nešto niže temperature(kod najotpornijih ima smisla iseći stablo na oko 50-100cm visine i štititi ga kavezom,što će u proleće ubrzati novi rast).Podaci o otpornosti se u ovom slučaju odnose na izmalčirani koren.Sve banane traže puno vode i jako đubrenje u toku vegetacije.

Ensete glaucum(Snežna banana)                                                 Musa basjoo(Japanska končasta banana)

Ensete ventricosum(Abisinijska banana)                                       Musa itinerans(Junan banana)

Druge dekorativne banane                                                            Musella lasiocarpa

Jestive banane                                                                              Musa sikkimensis

Citrusi

   Ovaj naziv se uglavnom odnosi na voće koje pripada rodu Citrus(porodica Rutaceae),ali i ne samo na njih,već i na neke vrlo srodne biljke iz iste porodice,ali iz drugih rodova,ovde,konkretno,Fortunella i Poncirus.Drugi uobičajeni naziv za njih jeste agrumi,ali sam taj naziv izbegao iz dva razloga.Prvi je taj što ga ljudi u kolokvijalnom govoru,često upotrebljavaju i za aktinidije,pa čak i neko drugo voće,kao npr.mango ili avokado,što je,naravno,pogrešno.Drugi razlog je što se u svetskoj literaturi,čak i na jezicima u kojima je agrum stari,ustaljeni naziv(npr.u nemačkom),sve češće upotrebljava naziv citrus.Kako god,najstariji pronađeni dokazi o kultivaciji citrusa potiču od pre oko 6000 godina.Pronađeni su na različitim lokacijama u tropskim predelima jugoistočne Azije,što se i računa za njihovu pra postojbinu.Najstariji pisani dokument o kultiviranju datira iz 2200. pre nove ere,napisan u južnoj Kini.Upravo se tamo,istina dosta kasnije(od oko 600 godina p.n.e.),počelo sa organizovanom kultivacijom u komercijalne svrhe nekih danas važnih vrsta.Treća istorijski važna oblast za kultivaciju jeste severna tropska Indija.U Evropu su prvi put donešeni oko 330 godine p.n.e.posle pohoda Aleksandra Velikog,ali se sa kultivacijom počelo dosta kasnije,oko 50 god.p.n.e. i to prvo sa citronom(Citrus medica).Rimljani su kultivirali gorku narandžu(C.aurantiium) i limun(C.limon) u drugoj polovini prvog veka nove ere.U srednjem veku je već postojala organizovana proizvodnja slatke narandže(C.sinensis),prvenstveno u Španiji.Tokom 19-og i početkom 20-og  veka u Evropi je napravljen izvestan broj tzv."oranžerija",od kojih neke i danas postoje.To su veliki zastakljeni prostori,negrejani ili slabije grejani, gde se čuvaju citrusi,često sa drugim suptropskim biljkama,zasađeni u zemlji ili saksiji.Godišnja svetska produkcija,svih citrusa zajedno, bila je oko 105 miliona tona u 2004.godini.Pri tome na pomorandže,zajedno sa mandarinama,otpada oko 63%.Najveći svetski proizvođač je Brazil,zatim zemlje mediteranskog basena(sa Španijom kao vodećom),SAD,Kina,Meksiko,Indija,Iran,Nigerija,Pakistan,Japan.Najveći izvoznik je ipak mediteranski region,ponovo sa Španijom na čelu,ali je zanimljivo da se u prvih deset izvoznika nalazi i jedna zemlja koja nema proizvodnju,a to je Holandija(za oba podatka izvor FAO preko UNCTAD-a).Inače,citrusi su najizvoženije voće na svetu i predstavljaju važan činilac na svetskim berzama.Kada je reč o taksonomiji citrusa,tu je stvar malo zamršenija.Naime,danas postoji jako veliki broj međuvrsnih hibrida(gotovo ih je nemoguće sve pobrojati),od kojih neke pojedini autori priznaju za posebne vrste,dok ostali priznaju kao vrste samo tzv.primarne Citrus vrste,drevne hibridne vrste i moderne hibridne vrste.U različitim klasifikacijama se navodi od 16 do 162 vrste.S druge strane,ima tvrdnji da se oni genetski ne razlikuju dovoljno i da bi ih sve trebalo voditi kao jednu vrstu sa velikim brojem varijeteta.Sigurno je da svi pripadaju porodici Rutaceae,potporodica Aurantioideae,pleme Citrae,koje sadrži 13 rodova,od kojih se većina može međusobno ukrštati ili koristiti kao podloga za kalemljenje.Sam rod Citrus se sastoji od dva podroda,Eucitrus i Papeda(Tanaka je izdvojio više podrodova).Hibridi između pojedinih vrsta ova dva podroda daju sterilno potomstvo.1875.Džozef D.Huker(Joseph D.Hooker) je identifikovao samo 4 vrste.1943.Valter T.Svingl(Walter T.Swingle) je identifikovao 15,a 1954.Takesi Tanaka(Takesi Tanaka) 145.1996. su Zust i Rus(Soost and Roose) došli do,za sada najveće cifre-162.Ali već ranije,1961.Hodžson(Hodgson) je predložio jednu kompromisnu klasifikaciju sa 36 vrsta,koja je,čini se u dobroj meri prihvaćena kao glavna.Kao primarne vrste se računaju:citron(C.medica),gorki lajm(C.aurantifolia),mandarina(C.reticulata) i pomelo ili šadok (C.grandis,syn.C.maxima).Drevne hibridne vrste su:limun(C.limon),kao hibrid C.medica x C.aurantifolia,gorka narandža(C.aurantium),kao hibrid C.grandis x reticulata i slatka narandža(C.sinensis) kao hibrid istih biljaka kao i prethodna,s tim da su roditelji drugačiji varijeteti.Moderne hibridne vrste su:grejpfrut(C.paradisi),kao hibrid C.grandis x C.sinensis,tangelo(C.tangelo),kao hibrid C.paradisi x C.reticulata,tangor(C.tangor),kao hibrid C.reticulata x C.sinensis,persijski lajm(C.latifolia),kao hibrid C.aurantifolia x C.medica,kineski limun(C.limonia),kao hibrid C.reticulata x C.aurantifolia.Sve ovde predstavljene biljke su zimzelene sa po jednim listom na svakoj peteljci(sem poncirusa,koji je listopadan,sa tri lista na peteljci-ime),koji sadrže aromatično ulje koje se oseti ako se list prelomi ili protrlja.Cvetovi samooplodni,jako mirisni,kod nekih kultivara sa sposobnošću partenokarpije.Na stablu u manjoj ili većoj meri prisutni trnovi,u zavisnosti od vrste i kultivara.U principu,svaka od njih može da raste bez podloge,ali se zbog poboljšanja otpornosti na niske temperature i određene bolesti i parazite,većina kalemi na određene podloge.U zavisnosti od vrste,odgovara im zemljište od blago kiselog do blago alkalnog,mada,opet to određuje sama podloga.Samim tim podaci o najnižoj temperaturi,visini i tipu zemljišta kod detaljnih opisa se odnose na  biljke kalemljene,u ovom slučaju,na poncirus.Sadrže znatne količine limunske kiseline(daje im karakterističan ukus) i vitamina C,ali ne toliko koliko se obično misli-postoji mnogo drugog voća sa većim sadržajem tog vitamina.Možda je njihova najvažnija nutricionistička karakteristika to što sadrže dosta kalcijuma koji se apsorbuje bolje nego onaj iz kravljeg mleka.Treba znati i još nekoliko vrlo bitnih stvari o njima.Prvo,da počinju sa rastom kada temperature počnu konstantno da idu preko +12+13C u toku većeg dela dana,a kada počnu da padaju ispod tih vrednosti,prelaze u stanje latentnog mirovanja.U stanje potpunog mirovanja ili hibernaciju,prelaze pri konstantnim temperaturama ispod +5C.Iznenadni pad temperature,do otprilike -4C na nepripremljene,nehibernisane biljke može da deluje mnogo pogubnije nego duži i jači mrazevi na pripremljene.Ukoliko biljke zasađene u zemlji zimi štitite plastenikom ili staklenikom,nemojte ga grejati(sem u slučaju ekstremno niskih temperatura).Budući da dobar deo energije skladište u listovima,njihovo opadanje na početku ili sredinom zime obično znači da biljka neće preživeti.Ako se to desi krajem zime,onda postoji verovatnoća da se obnove.Pojedini kultivari(kao npr.satsuma mandarine) traže niske temperature za dozrevanje plodova,ali će oni biti uništeni već na -2C,u trajanju od par sati.Neprestano se radi na stvaranju novih,otpornijih,kako na niske temperature,tako i na različite bolesti i štetočine,novih kultivara.Istovremeno se radi i na stvaranju novih podloga i nije daleko dan kada će se poćeti sa organizovanom proizvodnjom nekog kultivara sa dobrim ukusom i u umerenom pojasu.Jer,istini za volju,još uvek ne postoji kultivar za umerenu klimu sa ukusom toliko dobrim da bi na tržištu mogao da konkuriše već poznatiim citrusima.Na kraju, spomenuću i dva čoveka vrlo zaslužna za razvoj citrusa otpornih na niske temperature.To su Hejvord Rajt(Hayward Wright) i Fjodor Zorin(Fyodor Zorin).Prvi je više poznat po svom radu u oblasti aktinidija(a delimično i šljiva,breskvi i nektarina),ali se kasnije gotovo isključivo posvetio razvoju citrusa.Najviše je zaslužan za propagiranje poncirusa kao podloge,30-ih i 40-ih godina prošlog veka,kako na Novom Zelandu,tako i u svetu.Drugi je učenik slavnog Mičurina,poznat po svojim eksperimentima u okolini grada Sočija,na crnomorskoj ruskoj obali,prvenstveno sa mandarinama i voćkama iz roda Fortunella.

Stranu sa voćkama iz rodova Atalantia,Eremocitrus,Microcitrus i Severinia(pripadaju plemenu Citrae) i njihovim hibridima sa voćkama iz ovde predstavljenih rodova,dodaću naknadno.

Za sve detaljno predstavljene biljke(sem ukoliko nije posebno naznačeno drugačije) važe sledeće iste stavke i neću ih navoditi za svaku pojedinačno:4.Sunce;5.Blago kiselo(oko ph6);6.Normalno,leti pojačano;7.Malč,okviri,hemija,grejači,staklenik,plastenik.

Citrus podloge,Papeda i otporni hibridi                                    C.reticulata(Mandarina)

Fortunella sp.(Kumkvat)                                                           Komercijalne citrus vrste

Ostali citrus hibridi