Danas postoji jako veliki broj kultivara mandarine od kojih neki nemaju veliku otpornost(-5-7C),dok drugi spadaju u red najotpornijih citrusa i sigurno su najotporniji komercijalni kultivari u okviru roda.Prapostojbina im je tropska Indokina,mada ima indicija i da je to tropska Indija,barem za neke od njih,prema vrsti C.indica-Indijska divlja mandarina.U Kini su sigurno bile poznate oko šestote godine pre nove ere,a oko tristote godine p.n.e. su postojali komercijalni zasadi u južnoj centralnoj Kini.U Evropi su bile poznate još u vreme Rimljana,ali tokom srednjeg veka nisu kultivirane.Ponovo su "otkrivene" 1805. kada su donešene u Englesku iz Kine.Nešto kasnije su prve sadnice donešene u južnu Italiju,odakle su se raširile po Sredozemlju.Godišnja svetska produkcija je nešto više od 7 miliona tona.Apsolutno najveći proizvođač je Kina,a zatim Španija,Japan i daleko iza njih Brazil,Iran,Italija,Egipat,SAD,Argentina,Maroko.Generalno gledano,sadržaj vitamina C se kreće u rasponu 30-40mg/100g.Postoji više podela na različite grupe kultivara,koje se sve mogu svrstati pod jednu vrstu-C.reticulata.U zadnje vreme su ustanovljene 4 grupe od ekonomskog značaja i za koje pojedini autori insistiraju da budu klasifikovane kao vrste.To su:satsume(C.unshiu),king mandarine(C.nobilis),mediteranske mandarine(C.deliciosa) i mandarine u užem smislu(C.reticulata).Postoje još neki varijeteti(opet,ponegde klasifikovani kao vrste) koji se ponegde gaje u južnoj,jugoistočnoj i istočnoj Aziji ili rastu divlje,u prirodi i nemaju neki veći ekonomski značaj,s tim da se pojedini od njih navode kao praroditelji nekih danas poznatih  kultivara.One koje se mogu gajiti u kontinentalnim uslovima su,prvenstveno Čangša mandarina,satsume,sunki mandarina i nasnaran i Kleopatra mandarina,koja je predstavljena na strani Citrus podloge .

C.reticulata var. satsuma,syn.C.unshiu(Satsuma,Satsuma mandarina)

1.-9-13C

2.Južna centralna Kina

3.3-5m

Često dolazi do zabune kada je reč o poreklu ove grupe kultivara.Na mnogo mesta se može naći da potiču iz Japana gde ih zovu satsuma mikan,unshu mikan ili samo mikan(mikan-jap.mandarina).To je delimično i tačno,jer su prvi komercijalni kultivari(poznati kao "Zairai"-domaći,urođen) i nastali tamo,sredinom16-og veka,od biljaka donešenih iz Kine.Ime je dobila po starom nazivu za prefekturu Kagošima na ostrvu Kjušju,južni Japan.Glavne odlike plodova su:kora u početku usko pripijena uz meso ploda,zrenjem se blago odvaja oko peteljke,od svetlonarandžaste do tamnonarandžaste i crveno-narandžaste boje,lako se ljušti;semenke kojih ili nema,ili su vrlo retke;dosta sladak ukus zbog veće količine šećera i male količine limunske kiseline.Najviše se koristi za jelo u svežem stanju,mada se izvesne količine konzerviraju,a upotreba za sokove je gotovo zanemariva.Potrebne su im niske temperature(0+5C) da bi plod sazreo i dobio pravu boju,što je u toplijim područjima,naročito za izrazito rane sorte,problem.Vrlo često je plod iznutra sasvim zreo,dok kora ima tu i tamo ostatke zelene boje.U najekstremnijim varijantama je iznutra zreo,dok je kora potpuno zelena(naziv na američkom tržištu Emerald tangerine-smaragdna mandairna),što se dešava ako se gaji u izuzetno vlažnim i toplim suptropskim predelima(npr.Florida).Treba odrediti pravo vreme za berbu,jer ukoliko duže ostanu na drvetu,meso ploda postaje suvo,zbog inače manje količine soka u sebi..Dosta se kultivira u severnom Sredozemlju,kao i u svim hladnijim suptropskim područjima(u crnogorskim rasadnicima je verovatno najčešća u ponudi od svih mandarina) i to,uglavnom,od početka 20-og veka,sa znatnim porastom posle drugog svetskog rata.U Japanu postoji preko 100 kultivara,od kojih su neki i ukrasni,sa varijegatnim lišćem."Owari",prikazan na slici gore levo,je najstariji i danas komercijalno značajan kultivar,ujedno,verovatno i najrašireniji u svetu.Nastao je negde u toku 19.-og veka,a krajem istog već je bio poznat  u Americi i Evropi.Od njega su kasnije,najčešće mutacijom,nastale brojne sorte,koje,ako su japanske,uglavnom nose ime prefekture,grada ili rasadnika gde su nastale i dodatak u imenu koji označava vreme njihovog zrenja,što najčešće slučaj kod ranih sorti.Konkretno,goku-wase(vrlo rane) stižu od sredine septembra do sredine oktobra,wase(rane) stižu od sredine oktobra do sredine novembra,nakate(srednje pozne) od sredine novembra do sredine decembra,što ih čini vrlo diskutabilnim za zonu 7 i okute ili futsu(pozne) krajem decembra i početkom januara i koje zbog toga definitivno nisu pogodne za umerena područja.Zadnjih godina su najzastupljenije rane sorte,mada srednje i kasne,uglavnom,imaju nešto bolji kvalitet zbog dužeg vremena sazrevanja.Vrlo rane sorte su van Japana još uvek dosta retke,ali se zadnjih petnaestak godina  polako pojavljuju i na zapadu.To su"Imada Goku-Wase","Miyamoto","Yamakawa" i "Wakayama"(zadnjih godina izuzetno popularna u Evropi,mada je moguće da pod tim nazivom dolazi čitava grupa različitih kultivara iz istoimenog japanskog grada i prefekture,jedne od najbitnijih za tamošnju produkciju).Od ranih japanskih najpoznatije su "Okitsu Wase"(zbog ranijeg stizanja ponegde je ubrojena u vrlo rane),"Kawano Wase"(vrlo rasprostranjena sa ove strane Jadrana),"Kuno Wase","Miyagawa Wase"(računa se kao najkvalitetnija satsuma,zbog izuzetno velike količine šećera i velikih plodova,nastala selekcijom od neke Zairai sorte) i nešto novije "Miho Wase" i "Seto Wase".Američke su "Armstrong" i najnovije "LA Early" i "Early St.Ann".U Evropi se može pronaći i hrvatska "Zorana".Srednje pozne japanske,osim pomenute "Owari" su "Ishikawa","Sugiyama","Hayashi","Nankan No.4","Nankan No.20" i "Dobashi-Beni"(gotovo identična sa Owari sem po crveno-narandžastoj boji kore).Američke,nastale selekcijom od Owari posle jake zime početkom 20-og veka na jugoistoku SAD i izmrzavanja oko 90% svih satsuma su "Silverhill" sa severne Floride,gotovo identična sa kalifornijskom "Owari Frost" i "Kimbrough" iz Lujzijane,".Francuska,sa Korzike,je "SRA579",sa varijegatnim listovima.Španska "Clausellina" je pogodna i za nešto toplija područja.Pozna je "Aoshima",koja pokazuje tendenciju da prenosi rod čak u proleće što se sprečava posebnim načinom orezivanja.Postoje i različite ruske("Kelaruskiy",Michurinec","Shirokolistvennyi" i selekcije "Sotchi 1" i "Sotchi 2") i gruzijske("Kartuli Saadreo" i "Agudzera") sorte za koje ne znam tačno vreme zrenja,kao i za kinesku "Xie Shan".Zanimljivi hibridi su proizvedeni zadnjih godina u Italiji,istina nešto manje otpornosti.To su:"Primosole"(Miho x C.reticulata Carvalhais) i "Bellezza"(Okitsu x Carvalhais),kao i"Desiderio" i "Sirio"(Miho x Clementine) i "Simeto"(Miho x C.deliciosa Avana Apireno).Otpornost se, generalno gledano,za sve satsume kreće u navedenom rasponu,s tim da se,opet,srednje pozne i pozne računaju kao nešto otpornije(posebno američke).Zabeleženo je da su neki odrasli primerci Owari preživeli -15,5C u severnom Teksasu uz znatna oštećenja.Moguće je da neki ruski i kineski kultivari mogu da trpe takve temperature i bez  velikih oštećenja.

              

Kawano Wase                    Miyagawa                         Clausellina                      Shirokolistvennyi

             

    Silverhill                            Aoshima Okute              Owari                              smaragdna mandarina

C.reticulata Changsha,syn.Citrus x Changsha(Čangša mandarina)

1.-15C

2.3.Isto

Definitivno najotpornija poznata mandarina i upravo zbog toga zadnjih godina doživljava znatnu popularanost.Ima koru narandžaste boje,prošaranu ispupčenjima,koja se zrenjem delimično odvaja od mesa.Ukusa je slatko-oporog sa velikim brojem koščica(i preko 30 po plodu).Genetskom analizom je utvrđeno da je u nekoj generaciji ukrštena(ne zna se da li spontano ili planski) sa C.ichangensis,od koga joj verovatno potiče pojačana otpornost ka niskim temperaturama i zbog čega je neki autori označavaju kao hibrid C. x Changsha.Postoje i težnje da se klasifikuje kao poseban varijetet.Zanimljivo je da ne zahteva podlogu za poboljšanje otpornosti.Štaviše,zabeleženo je da su se neke  nekalemljene biljke obnovile posle potpunog izmrzavanja iz korena,što se nije dogodilo sa onima kalemljenim na poncirus(na istoj lokaciji),gde je preživela samo podloga.Takođe je zabeleženo i da je jedna biljke preživela -15,5C u severnom Teksasu,ali sa manje oštećenja u odnosu na Owari.Nije mi poznato da li je kalemljena ili ne.U najnovije vreme se koristi i za stvaranje novih podloga ukrštanjem sa poncirusom.

C.reticulata var.austera,syn.C.sunki(Sunki mandarina) potiče iz južne centralne Kine.Nije atraktivna za jelo,jer je dosta kiselo-oporog ukusa,ali je bitna za hibridizaciju sa nekim drugim pripadnicima rodova Citrus i Fortunella.U Kini i na Tajvanu je koriste u određenoj meri i kao podlogu za druge mandarine.Otporna je do -10C.  

U nastavku teksta biće predstavljene ostale grupe,koje se u kontinentalnim uslovima,mogu gajiti isključivo kao saksijske biljke,ili,eventualno,u nezagrevanim plastenicima i staklenicima,kao i u "oranžerijama".

   C.reticulata var.nobilis,syn.C.nobilis(King mandarina,Indokineska mandarina,Kambodžanska mandarina) je mandarina koja uspeva u toplijim i vlažnijim suptropskim kao i u tropskim područjima.Ime King nose po američkoj sorti nastaloj od sadnica donešenih iz južnog Vijetnama.Gaji se na indokineskom poluostrvu(mahom Vijetnam i Kambodža),na krajnjem jugu i jugoistoku Kine,Tajvanu,Okinavi,na nekim malajskim ostrvima,nešto malo na Floridi i u Latinskoj Americi i vrlo retko u Sredozemlju.Plodovi su vrlo krupni,gotovo kao manje pomorandže,(ima indicija da je prirodni hibrid između ove dve vrste,sa više gena mandarine),sa dosta debelom korom žuto-narandžaste do jarko narandžaste boje,uglavnom pripijenom uz meso i sa uvek prisutnim semenkama,u manjoj ili većoj meri.Dosta slatka sa prilično soka.Najčešće se koristi za jelo u svežem stanju.Stiže vrlo kasno,krajem zime ili početkom proleća.Otpornost je dosta slaba i kreće se u rasponu od -1-4C.Najpoznatiji kultivar je "King"("King Of Siam").

   C.reticulata var.deliciosa,syn.C.deliciosa(Mediteranska mandarina) je mandarina nastala od sadnica iz Kine donešenih u Englesku,a kasnije preko Malte i Sicilije u južnu Italiju početkom 19-og veka.Nije sigurno,ali su najverovatnije nastale od C.salicifolia(Vrbolisna mandarina) u periodu 1810.-1818. a do sredine veka su bile poznate u Egiptu,Alžiru i Španiji.U sledećim decenijama su se raširile i po Bliskom istoku.Plodovi srednje veličine,sa korom žuto-narandžastom,delimično ili potpuno prošaranom ispupčenjima i,po zrenju,gotovo sasvim odvojena od mesa.Potpuno zreli imaju puno šećera i malo soka,ali ako se uberu malo pre potpunog sazrevanja imaju prijatan slatko-nakiseo ukus.Sadrži dosta semenki.Sazreva tokom jeseni i početkom zime.Najčešće se koristi za jelo u svežem stanju i predstavlja voće koje je do pre 20 ili 25 godina bilo,uglavnom,jedina mandarina na našem trižištu.Odgovara joj topla i suva klima,pri čemu je boljeg kvaliteta u topijim predelima gde i ranije sazreva.Gaji se u zemljama Sredozemnog basena(zadnjih godina dosta potisnuta različitim sortama nastalim od Clementine i unekoliko satsumama),Japanu(gde je po važnosti odmah iza satsuma),Brazilu i u Argentini i Urugvaju(gde je prva po važnosti).Otporne su do -5C,možda nešto malo niže.Dva različita mirisna ulja se proizvode(uglavnom na Siciliji) od kore i listova.Što se tiče kultivara,teško je izdvojiti neki kao poseban,jer se,uprkos različitim nazivima u različitim zemljama,radi o jednoj istoj sorti.To su:"Ba Ahmed" u Maroku(po najznačajnijem mestu za proizvodnju),"Effendi" ili "Youseff Effendi" u Egiptu i na Bliskom istoku,"Baladi" u ostalim arapskim zemljama,"Avana" ili "Speciale" u Italiji,"Comun" u Španiji,Argentini i Urugvaju,"Mexicarica" ili "Do Rio" u Brazilu,"Koina" u Grčkoj,"Yerli" u Turskoj i "Mediterranean" ili "Willowleaf" u SAD,gde se danas koristi više kao dekorativno drvo.U genetičkom pogledu su praktično identične,a i po spoljnom izgledu se vrlo malo razlikuju.Ipak,u novije vreme se pojavljuju neki poboljšani kultivari,prvenstveno po manjoj količini semena.To su "Tardivo di Ciaculli" i "Avana Apireno" iz Italije,"Blida" sa Korzike i još neki besemeni klonovi iz Španije.

   C.reticulata(Mandarina) je naziv za grupu mandarina u užem smislu,gde pripadaju neki od,danas,tržišno najvažnijih kultivara.U okviru nje se posebno izdvaja grupa kultivara pod nazivom tangerine,syn.C.tangerina(po marokanskoj luci Tanger,odakle je mnogo voća i sadnica mandarina otišlo u svet).Opet,u okviru ove grupe se izdvaja kultivar "Clementine",koji sa sortama razvijenim od njega predstavlja posebnu,danas možda tržišno najvažniju,grupu kultivara(Cclementine-klementine).Zbog sveukupne brojnosti sorti teško je uopšteno govoriti o njihovim odlikama,ali neke su stvari zajedničke.Listovi i cvetovi su im manji nego kod ostalih,plodovi su srednje veličine,kora u rasponu od žuto-narandžaste,preko izrazito narandžaste do narandžasto-crvene,dosta pripijena uz meso,sem u par slučajeva.Semenke prisutne u većem broju,sem kod nekih novijih klementina koje odlikuje sposobnost partenokarpije.Količina šećera je manja nego kod ostalih(opet,sem u slučaju novih kultivara) i sadrže veliku količinu soka sa dosta limunske kiseline.Koriste se kako za jelo u svežem stanju,tako i za konzerviranje i pravljenje sokova,naročito u kombinaciji sa pomorandžama.Gaje se u svim suptropskim područjima,pa čak ponegde i u tropskim,ali im najviše prijaju toplija priobalna suptropska područja.Gaje se najviše u Sredozemlju(prvenstveno Španija,Maroko i Alžir),a zatim u Kaliforniji i Floridi,Južnoj Americi,južnoj Africi,na Bliskom istoku,na Dalekom istoku i u Australiji i Novom Zelandu.Otpornost im se kreće u rasponu -4-7C,sem u slučaju nekih izuzetaka.Stižu od sredine jeseni do kraja zime.Iako se tvrdi da im je prapostojbina Indija,a da direktno kao sorte vode poreklo od kineskih kultivara,mnogi od njih su zapravo nastali ukrštanjem u,različitim kombinacijama,king mandarina,mediteranskih mandarina,indijsko/kineskih prasorti ili čak spontanim ukrštanjem sa pomorandžama,što ih unekoliko čini prirodnim tangorima.Moja je lična ocena da su ovde svrstane sve sorte mandarina čije je poreklo neutvrđeno ili su nastale ukrštanjima između različitih grupa,ili sa pomorandžama,ili sa nekim hibridima kao što je tangelo,ali se i pored toga ubrajaju u mandaraine.Ono što se naziva tangerinama su prvenstveno klementine.Prvi kultivar,slavna "Clementine" je dobila ime po francuskom svešteniku Klementu Rodijeu(Clement Rodier),u čijem je vrtu 1902.godine,u jednom selu blizu alžirskog grada Orana(drugi naziv za nju je alžirska mandarina),između ostalih sadnica pronađeno nekoliko sasvim posebnih.U početku je vladalo mišljenje da su one nastale od mediteranske mandarine oprašivanjem od strane jedne dekorativne sorte gorke pomorandže(C.aurantium),"Granito".Kasnijim nalazima je utvrđeno da je njeno poreklo striktno orijentalno i da je gotovo identična sa kineskom,tzv.Kantonskom mandarinom.U nekim tekstovima se može naći i naziv C.clementina.Od nje su nastali brojni kultivari,od kojih su neki gotovo besemeni.Stariji  klonovi su "Monreal"(alžirski sa više semenki,mada postoji i novi,besemeni,koji još uvek nije dovoljno raširen) i "Clementino de Nules" ili "Clemenules"(španski).Noviji španski su,besemeni,"Fina","Fina Sodea" i "Oroval",dok su najnoviji iz te zemlje "Arrufatina","Esbal","Hernandina","Oronules" i "Marisol"(sa korom koja se odvaja i lako se ljušti).Marokanski su "Carte Noir","Corsica No 1","Corsica No2".Italijanski,najnoviji su "Spinoso" i "Rubino".Hibridi su "Fairchild","Lee","Osceola","Robinson","Nova","Ambersweet"(Clementine x Orlando tangelo-poznati i pod nazivom tangtangelo,jer imaju 75% gena tangerine),"Fortune"(Clementine x Dancy),"Fremont"(Clementine x Ponkan),"Cami"(Clementine x C.deliciosa Avano) i "Page"(Minneola tangelo x Clementine)."Dancy" je najpoznatija američka tangerina sorta,nastala sredinom druge polovine 19-og veka na Floridi u voćnjaku generala G.L.Densija(G.L.Dancy) od sadnice donešene iz Tangera,za koju se veruje da potiče od stare sorte "Moragne".Zreli plodovi imaju bolje odvojenu koru u odnosu na klementine.Danas je to,i dalje,najvažnija sorta u Kaliforniji,Arizoni i na Floridi.Vrlo je bitna i za nastanak glavnih sorti tangela,nekih tangora,kao i pojedinih tangerina.Jedna od  novijih takvih sorti je američka "Sunburst" (Robinson x Osceola).Jedna stara australijska sorta,nastala selekcijom od Dancy,je "Beauty" ili "Glen",kao i libanska "Mandalina" i južnoafrička "Naartje"."Pixie" je američka,nastala selekcijom od hibrida "Kincy"(Dancy x King)."Murcott"(C.tangerina x C.sinensis-prirodni je tangor,ali sa više gena tangerine) je sorta sa Floride koja je tamo bila druga po važnosti pre većeg rasprostranjanja klementina.U daljem tekstu su predstavljene sorte  koje se ne ubrajaju u tangerine."Ponkan" je stara sorta,poreklom iz jugoistočne Kine,a gaji se širom Malajskog arhipelaga i Indokine i od nje poreklo vodi izvestan broj kultivara,važnih za tropska  i vlažna toplija suptropska područja,npr."Nagpur"(Indija),"Onoco"(Florida,ali tamo je u zadnje vreme od manjeg značaja),"Cravo Tardia"(Brazil) i "Emperor"(Australija,tamo je to najvažnija sorta) i od ove zadnje nastala,"Imperial",ukrštanjem sa mediteranskom mandarinom.Izuzetno su slatke,pa se često za ovu grupu kultivara upotrebljava ime kineska medena pomorandža(Chinese Honey Orange).Sorta "Tankan" je selekcionisana od voćaka koje su prirodni tangori.Računa se kao jedna od najkvalitetnijih dalekoistočnih sorti,uopšte.Potiče iz jugoistočne Kine,a gaji se,sem tamo,i u južnom Japanu i na Tajvanu.Tanaka je  izdvaja kao posebnu vrstu C.tankan.Australijska "Fewtrell" je u osnovi bliska mediteranskim mandarinama,ali je u nekoj generaciji ukrštena sa narandžom."Kinnow" i "Wilking"(starije) i "Encore"(novija) američke,su hibridi između King i mediteranske mandarine."Kara"(Owari x King) je nešto starija američka sorta koja se tek u zadnje vreme,zahvaljujući svom vrlo dobrom kvalitetu,probija na svetskom tržištu."Gold Nugget"(Wilking x Kincy) je najnovija kalifornijska.

              

Clementine                       Marisol                              Dancy                                Kinnow                 

      

mediteranska mandarina        King