Biljke iz roda Fortunella potiču iz južne i jugoistočne Kine,a jedna vrsta se može naći i južnije,u Maleziji.U Evropu ih je doneo Robert Forčn(Robert Fortune),engleski istraživač i avanturista 1846.posle putovanja u južnu Kinu po nalogu Britanskog kraljevskog hortikulturnog udruženja(British Royal Horticulture Society).Prvo pominjanje u spisima je iz Kine,1178.godine.Čini se dosta verovatnim,da se,pominjanje ploda aurantium minusculum u spisu iz 1646. jednog portugalskog misionara u Kini,odnosi na neki kumkvat.U početku su ubrajane u rod Citrus,ali ih je Valter T.Svingl 1915. svrstao u poseban,novoosnovani rod,nazvan po njihovom pronalazaču.Kod nas su poznatije pod nazivom fortunela,ali ih ja navodim pod manje prihvaćenim(kod nas) nazivom kumkvat,najviše zbog postojanja različitih hibrida sa biljkama iz roda Citrus(prikazani na strani ostali citrus hibridi) i poncirusom(prikazani na strani citrus podloge,papeda i otporni hibridi) koji u nazivu sadrže nastavak kvat.Inače,sam naziv kumkvat potiče od Kantonskog kineskog jezika kam kwat(kam kvat)-zlatna pomorandža.U Mandarinskom kineskom jeziku,naziv je jin ju(džin-džu),što bi značilo daj prijatelju poklon,zbog običaja da se ove biljke sađene u saksiji poklanjaju.U Japanu,gde se već vekovima gaje, zovu ih kinkan.

   Glavna odlika plodova,inače dosta sitnih u poređenju sa onima iz roda Citrus, je da im je kora jestiva,koja im daje slatkast ukus,nasuprot oporo-kiselkastom mesu.Sadržaj soka je,takođe,manji.Ima duži period zimskog mirovanja od roda citrus-cveta krajem proleća,a u stanje mirovanja prelazi već pri konstantnim temperaturama nižim od +15+16C.Tri vrste(i njihovi međusobni hibridi) pokazuju određenu otpornost ka niskim temperaturama ukoliko su kalemljene na poncirus.Međutim,iako je zabeleženo da su pojedine biljke preživele dosta niske temperature,plodovi su vrlo osetljivi,upravo zbog tanke kore.Stižu krajem novembra i početkom decembra,ali se sladak ukus kore popravlja ukoliko se ostave na drvetu još mesec-dva.To se može postići i kod ubranih plodova,ali samo delimično.Koriste se za jelo sirovi ili se od njih spravljaju marmelade.U Kini ih čuvaju u medu ili prave od njih slatko.Samo drvo se često kalemi na poncirus ili kalamondinu,pored ostalog i zbog toga što se kumkvati malo teže ukorenjuju.

   Rod se deli na 2 podroda-Protocitrus i Eufortunella.

Fortunella margarita(Nagami kumkvat,ovalni kumkvat)

1.-12C

2.3-4m

3.Južna Kina

Prva biljka ovog roda koja je stigla na zapad,ujedno i najčešće kultivirana.Ima krupne ovalne plodove(za rod),dužine do oko 5cm.Kora je izrazito narandžaste do crveno-narandžaste boje,sa nešto izraženijim mirisom ulja i nešto oporijeg ukusa.Meso je iste boje,sunđerasto,sa više soka u odnosu na sledeće dve vrste.Semenke prisutne,ali ih nema mnogo.Lišće tamnozeleno.Komercijalno se gaji,sem u Kini i Japanu i u SAD,duž čitavog tzv.citrus pojasa(Citrus Belt),od Floride,do Kalifornije.Gaji se i u Mediteranu,naročito Italija i zapadna Grčka,Južnoj Americi,Australiji i Novom Zelandu.Postoji i varijegatni kultivar "Centennial",mada još uvek nije sigurno da li je mutacija nagamija ili je hibrid sa slatkom pomorandžom.

F.japonica(Marumi kumkvat,Okrugli kumkvat,Zlatni kumkvat)

1.-8C

2.Oko 2,5m

3.Jugoistočna Kina

Kao drvo manja i dosta trnovitija u odnosu na prethodnu.Lišće sitnije,zašiljenije i svetlije zelene boje.Plod okrugao,ponekad blago izdužen,2,5-3cm u promeru,sa zlatno-žuto-narandžastom tankom i slatkom korom.Meso kiselkasto-oporo,iste boje,sa par semenki.Sem na Dalekom istoku,slabije se gaji komercijalno,ali je zato,zbog svog kompaktnog rasta,izuzetno popularna kao saksijska biljka.

F.crassifolia(Meiva kumkvat,Krupni okrugli kumkvat)

1.-10-12C

2.Oko 3m

3.Jugoistočna Kina

Ova vrsta je najverovatnije hibrid F.margarita x F.japonica,nastao u jugoistočnoj Kini.I samo drvo i plodovi pokazuju intermedijarne karakteristike u odnosu na prethodne dve.Drvo je ili bestrno ili ima manji broj bodlji,listovi zeleni,srednje veliki,blago uvrnuti u odnosu na peteljku.Plodovi oko 4cm u promeru,okrugli do blago izduženi,sa narandžasto-žutom korom,debljom nego kod prethodnih i znatno slađom.Meso iste boje,sa dosta manje soka,kiselo-slatkasto,bez semenki ili sa vrlo malo.Sve više dobija na popularnosti,upravo zbog ukusa,mada van Kine,Japana i Floride ima još uvek malo komercijalnih zasada.Nešto se teže prima na podlogu od ostalih.

   Postoji i kultivar "Nameiwa"(F.margarita x F.crassifolia) sličan nagamiju po izgledu,ali slađeg ukusa i nešto veće otpornosti,do-14C.

   F.hindisii(Hong Kong kumkvat) je vrsta koja je slabije otporna(-5C).Dosta je tražena kao saksijska biljka,a ima i pokušaja u Mediteranu da se osnuju komercijalni zasadi.Potiče iz jugoistočne Kine,gde i danas divlje raste po obroncima brda.Plod je vrlo sitan,oko 2cm(najmanji u rodu),narandžaste boje,a stablo ima trnove,ponekad i duže od samog ploda.Postoji i varijetet F.hindisii var.chintou,poznat pod engleskim nazivom Golden Bean Kumquat(kumkvat zlatni pasulj) koji ima plodove promera 1-1,5cm.F.polyandara,syn.F.swinglei(Malajski kumkvat) potiče iz tropskih predela južne Kine i severne Indokine,ali se danas najviše gaji u Maleziji za jelo i ponešto na Floridi kao dekorativna biljka.Plod je relativno krupan sa zlatno-žuto-narandžastom korom i malo više semenki.Vrlo slabo otporna na mraz,do -2C.F.obovata(Fukušu kumkvat,Čangšu kumkvat) ima krupnije,okrugle do blago izdužene plodove zlatno-žute boje sa slatkom i debelom korom.Dosta podseća na meivu,ali je slabije otporan,u rasponu -5-7C.Potiče iz južne Kine i severne Indokine.

   Zanimljiv recept za grlobolju imaju Kinezi.Nekoliko plodova kumkvata se stavi u teglu sa suvom solju.Vremenom,so putem osmoze izvuče sav sok iz plodova.Kasnije se takav pripravak dozira u čašu i dodaje mu se vruća voda,pa se pije.Ovakav preparat može da stoji i po nekoliko godina.

         

F.hindisii                                             F.polyandra                 F.obovata

        

     meiva drvo                       nagami